KOKICE GOJE - Kokice u šuškavim papirnim kesama koje narušavaju tišinu tokom filmske projekcije, verovatno goje, ali je navika gledanja i uživanja u dokumentarnim, animiranim i kratkometražnim filmovima jednako zarazna kao i grickanje kokica u mraku sala. Ako niste do sada, proverite ovo na 54. Beogradskom festivalu dokumentarnog i kratkometražnog filma.
Nažalost, ovogodišnji Festival dočekujemo u skraćenoj domovini Srbiji koja je gotovo ostala bez bioskopa. U takvoj Srbiji, kojoj televizijske stanice jeftinim sadržajima vode svoje komercijalne bitke za rejtinge, kratka forma koju ovaj festival od svog osnivanja neguje, sasvim je skrajnuta ili potpuno ukinuta. Festival dočekujemo i u zemlji u kojoj samo nekoliko filmskih festivala daje privid organizovane kinematografije, produkcije i distribucije pokretnih slika.
Među tim festivalima je i ovaj naš, najstariji u Evropi. Uvek to s ponosom ponavljam jer retko šta u ovoj zemlji dočeka svoje pedestčetvrto izdanje. Samo u poslednjih nekoliko godina Festival je promenio tri države, a da se nije pomerio iz Beograda. U međuvremenu se pre matične države uključio u evropske i svetske integracije i već zauzeo svoje značajno mesto na mapi internacionalnih filmskih festivala.
O tome i ove godine svedoči broj zainteresovanih autora iz čitavog sveta da se takmiče u Beogradu, broj onih koji su izrazili želju da dođu u zvanično izabrani evropski grad budućnosti i svojim prisustvom ukažu čast našem festivalu.
I ove godine učinili smo napor da uz tradiciju na koju smo ponosni, uz retrospektive i tematske večeri autora (Želimira Žilnika, Karpa Aćimovića Godine) koji pripadaju značajnoj istoriji ovog festivala, publici omogućimo i presek najvažnijih filmova iz svih žanrova kratkog metra. Ponovo će domaći i strani autori stati na zajedničku takmičarsku crtu. Prošlogodišnji Grand Prix Rastku Ćiriću dokaz je da u toj trci srpski filmovi nisu uvek autsajderi.
Ekskluzivne retrospektive, tematski programi, koncerti, neposredni susreti s autorima, bonus dan (šesti) Festivala: sve su to razlozi da se i pored zvaničnog upozorenja na gojaznost ipak naoružate kokicama i napunite prostore u kojima će se zavrteti kratke "pokretne slike". Za nostalgičare postoji i razlog više. Povratak na "mesto zločina", Dom sindikata odakle je sve krenulo. Prijatno!
I nemojte mnogo da šuškate!

Janko Baljak
Predsednik Saveta Beogradskog festivala
dokumentarnog i kratkometražnog filma